Slutnja zime

Povodom Svetskog dana poezije 21.marta, odlučili smo da vam predstavimo jednu od pančevačkih pesnikinja, bivšu gimnazijalku, Jasminu Topić.
Predstavljamo vam i jednu od njenih pesama – Slutnja zime.

*Svetski dan poezije (eng. World Poetry Day) UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine sa ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima. Takođe 21. mart je i Međunarodni dan za eliminaciju rasne diskriminacije.

Andre Kratzer

Jasmina Topić je rođena 4. avgusta 1977. godine u Pančevu. Bila je učenica društveno-jezičkog smera Gimnazije. Studirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Objavila je pet knjiga poezije: Suncokreti. Skica za dan (1997), Pansion. Metamorfoze (nagrada Matićev šal, 2001),
Romantizam (2005) i Tiha obnova leta (2007), Dok neko šapuće naša imena (2012). Piše poeziju, eseje i
književnu kritiku. Uređuje Rukopise – Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije, kao i Ediciju Najbolja. Jasmina je i veliki ljubitelj i poznavalac vina, kao i strastveni putnik. Učestvuje i na brojnim pesničkim manifestacijama širom regiona.
Trenutno predaje srpski jezik i književnost u Tehničkoj školi u Pančevu.
Više o njenom radu kao i intervju.

---

SLUTNJA ZIME

          Polako, leto se završavalo pljuskom kiše.
J. Hristić

Uvek, na kraju, mora biti taj pljusak.
Zamišljena međa između lakoće i ozbiljnog –
Završili smo svoja putovanja,
željni sunca i igre – svega!
Još jedno leto iza nas, i more,
veliki sentiment, u kojem bi se mogli udaviti.

Napuštali smo naše zimske kaveze, kao
obavezu održavanja plamena u peći,
drhtavicu smetova, svet u snu.

Završili smo s pejzažima, kroz prozor
autobusa u suncu, svetlucavoj vodi zalaska.
Dok putem isplovljavamo
ka dobrim starim sobama vidim nestvarni su…

Gradovi, kao preslikani, na vodi.
U noći, dok duša spava otvorenih očiju.
Gradove u kojima smo mogli poživeti,
daleko od svojih, vraćajući se sebi.
Isprali nakupljenu kišnicu otrova.
Na trenutak odložili maske.

Patetika roni iz vozačevog kasetofona,
ka zavičaju.
U istoj sobi počeli, u istoj okončaćemo,
S ponovnom slutnjom zime.
Prisećajući se lakoće,
stvarnosti svojih udova…
U senovitom kutu sobe ta maska čeka.

Jasmina Topić

---

J.J.

Haos se vraća

Nakon nekoliko pokušaja da se Haos oživi, da nekoliko listova sa tekstovima koje su pisali učenici držimo u rukama, u novembru 2015. godine okupili smo se i napravili sajt.
Videćemo kakva sudbina nas čeka, a do tada: iskopavamo stare tekstove, pisane u periodu oživljavanja redakcije.

---

U Gimnaziji je nekada postojao časopis ,,Haos”. On ne izlazi već neko vreme. Međutim, učenici gimnazije su na svoju inicijativu organizovali i formirali novi časopis, a mi smo o tome razgovarali sa prof. Ljiljanom Aleksić, bivšom urednicom ,,Haosa”.

 

• Zašto je ,,Haos’’ nestao? –Svaki školski list do sada je imao takvu istoriju. List postoji dok neko ima inicijativu i entuzijazam. Uvek ti uzleti traju, nekad češće, nekad ređe, ali godinama, pa utihnu aktivnosti. To se, nažalost, desilo i sada.

• Kako je funkcionisalo uredništvo? –Uvek je postojalo jako jezgro koje se sastojalo od nekoliko motivisanih učenika i profesora mentora. Dobra organizacija, podela poslova, odabir materijala i maksimalna angažovanost.

• Šta je bio Vaš posao kao posao glavnog urednika? -Na naslovnoj strani sam imala rubriku ,,Glavni urednik bira za vas’’. Moj izbor su uvek bili citati iz književnosti, a trudila sam se da budu edukativni, inspirativni i optimistični. Nadzirala sam sve aktivnosti i savetovala.

• Kako su izgledale rasprave o tome koja priča će ući u naredni broj? –Prvo smo formirali redovne rubrike. Znalo se ko je za šta zadužen. Učenici su sami predlagali i birali. Originalnost i kvalitet su imali prioritet.

• Da li se dešavalo da neko izađe iz redakcije ,,Haosa”? –Redovni odlasci su bili kada ode IV godina. Na vreme smo uključivali mlađe učenike. Važno je da budu uključene sve godine.

• Da li je Vaša reč uvek bila poslednja? –Učenici su imali autonomiju, ali sam bila isključiva ako zaključim da nešto nikako ne može da se objavi.

• Zašto ste baš Vi bili glavni urednik? –Bila sam u redakciji lista ,,Ne” u istoj ovoj gimnaziji, kao učenik, pa sam rado prihvatila taj zadatak kao profesor.

• Šta Vas je motivisalo da nastavite da vodite časopis u kriznim momentima i onda kada nije bilo ideja za nove priče? –Ja sam bila urednik prvih pet brojeva. U njima je sve vrvelo od kvalitetnih priloga. Neki su morali da sačekaju sledeći broj da bi bili objavljeni. U jednom trenutku sam odlučila da štafetu predam profesorki srpskog jezika.

• Koje su rubrike postojale? –U školskoj biblioteci postoje stari brojevi, možete ih proučiti. Neke od tema su: ,,Glavni urednik bira za vas homo poeticus”, intervjui sa profesorima i učenicima, đačka radionica (pesme, priče, ilustracije), horoskop, ,,Biseri iz učionice”.

• Kako su učenici reagovali na časopis? –Uvek je bila velika radost u školi kada izađe novi broj. Svi su ga kupovali.

• Koje su još vannastavne aktivnosti tad postojale? –Hor, orkestar, sekcije za sve predmete, rad u Crvenom krstu.

• Jeste li Vi bili u još nekoj sekciji pored ,,Haosa”? –Vodila sam nekoliko godina sekciju za engleski jezik. Gledali smo filmove bez titla, pravili kolaže od engelskih novina, čitali britansku štampu.

• Kakve su razlike između učenika Gimnazije nekada i sada? –Ranije su učenici više poštovali školu kao instituciju. Danas je sve previše opušteno.

• Najlepše uspomene kao učenika Gimnazije? –Turbulentan period. Prvi zanosi, prve ljubavi, prvi osećaj da je čitav svet tvoj. Rađanje prijateljstava za čitav život. Ekskuzije. Sloboda.

• Da li je, po Vašem mišljenju, trenutno bolje ili lošije nego tada? –Drugačije, svakako.

• Šta bi trebalo da se promeni kako bi nastava i odnos učenika i profesora postali bolji? –To je začaran krug. Kad učenici marljivo rade i poštuju zahteve profesora i programa, profesore to stimuliše da budu efikasniji i predaniji nastavi.

• Šta mislite o tome što smo za ime novog časopisa izabrali baš ,,Haos – nova generacija”? –Odlična ideja. Na tradiciju školskog časopisa stavljate svoj pečat i obeležavate novu epohu. Bravo!

• Vaša poruka za gimanzijalce? –U vašem uzrastu ne možete da budete na boljem mestu od Gimnazije. Ne otaljavajte obaveze, nego usrćite na njih. Znanja koja ovde stičete i informacije koje ovde čujete su vaša baza za buduće studentske dane i čitav život. Radujte se dolasku u školu! Ovo doba će proleteti.

 

– kaže profesorka Ljiljana, a mi ćemo se truditi da ,,Haos – nova generacija“ bude uvek u toku i uvek pun novih tema koje zanimaju gimnazijalce i njihove profesore, učeći na iskustvu svojih prethodnika!

pišu: Tamara Grgić i Vladimir Tomašević