Molekuli

Ivan Tokin je savremeni srpski pisac. Rođen je 1971. godine u Beogradu. Radio je kao konobar, šanker, programer, prodavac čokolade, web dizajner, revizor računovodstvenih izveštaja, IT konsultant, fizički radnik, pomoćnik zidara i kopirajter. 2015. objavio je svoj prvi roman Najnormalniji čovek na svetu i Molekule, zbirku priča objavljivanih od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljivanih priča.

http://www.naslovi.net

Jedna od njegovih priča iz Molekula je Crni pas, pokisao, u ponoć, zove se Dok Holidej i kaže.

---

Crni pas, pokisao, u ponoć, zove se Dok Holidej i kaže :

Dok prolazite, znam sve o svakom od vas, samo kad vas pogledam.
Dok prolazim, ulicama i putevima, prolazima i podrumima, tražeći ostatke s vaših stolova, znam šta mislite o tome što ne znam kad ći sledeći put da jedem i spavam.
Dok mi zavidite, što ništa ne moram I što sve mogu, što uzmem sve što hoću a hoću sve što vidim, i što sam slobodan na načine o kojima samo možete da sanjate.
Dok se otimam za svaki sat života, s kolima kojima me jurite i mrežama kojima me hvatate, iz svojih toplih stanova i stabilnih veza, drago mi je, kako mi je samo drago što nisam jedan od vas.

---

Ono što nam Tokin nudi kroz svoje priče jesu svakodnevica i čovekovo uklapanje sa njom. U njima nam svoje likove, baš kao i u svom romanu Najnormalniji čovek na svetu, predstavlja kao najnormalnije ljude prožete svakodnevnim ritualima, koji su suočeni sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo ovde i sada.

http://www.b92.net

Obe knjige su izdate od strane izdavačke kuće Samizdat i mogu se naći u Laguni i Delfi knjižarama.

piše: Marija Todorović

“Kroz prstohvat cimeta” Aleksandre Mihajlović

Aleksandra Mihajlović, profesorka srpskog jezika i književnosti u gimnaziji, pred punom dvoranom Apolo, predstavila je svoj novi roman. Sagovornici su joj bili Aleksandar Đorđević, profesor istorije u gimnaziji, glumica Jasmina Večanski i drugi, uz specijalnog muzičkog gosta hor Vokal Kids.

Kraljica Natalija Obrenović nije najomiljenija ličnost srpske istorije. U mnogim krugovima smatra se možda i nedostojnom svog prezimena, tako slavnog i cenjenog. Međutim, ako niste ljubitelj ove istorijske ličnosti, ova knjiga će vam Nataliju približiti i prikazati u drugačijem svetlu.
Veles Petronijević, glavni lik romana, docent estetike,  bežeći od realnosti, pronalazi vezu sa kraljicom Natalijom. Njena pisma koja Veles pronalazi, daju njegovoj duši spokoj i vraćaju ga prihvatanju onog života od koga je uporno bežao. Roman prati više paralelnih priča. Tako se osvrće i na život Velesove sestre bliznakinje Vesne, koja je odgajala njegovu ćerku rođenu iz veze sa jednom studentkinjom. Njeni i Velesovi pogledi na svet, potpuno su suprotni. Vesnin život za razliku od donžuanovskog života Velesa, svodi se na zaslepljenost mužem Davorinom, koji na sumnjive načine dolazi do velikog bogatstva. Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, prevare, elitna prostitucija u čije kandže će zapasti i Itana.  Itana kao još jedan deo slagalice romana, vapi da osveti svoju sestru bliznakinju Vedranu, koja je ubijena, radeći doktorat iz psihologije- istraživajući lanac elitne prostitucije u Beogradu. Iako je roman prožet istorijskim nitima, do krajnjih granica ispituje današnje stanje u društvu. Imena glavnih likova su preuzeta iz slovenske mitologije, čijim istraživanjem se spisateljica ovog romana dugo bavila. Ova imena nisu uzeta nasumično, već su davana po principu „Nomen est omen“ („Ime je znak“).
Aleksandra Mihajlović se svojim drugim romanom prva dotakla teme elitne prostitucije na filozofsko-istorijski način, kao i životom blizanaca.

„Zaplet dostojan krimi romana, iako to ovaj roman, u svojoj suštini, nije. Ali je zato jedna od njegovih tema – tema koja je gotovo tabu u savremenoj srpskoj književnosti, iako bode oči čak i u tabloidnoj štampi i na društvenim mrežama. ”
– Lijiljana Šop

Ovaj roman će vas naterati na dublje razmišljanje kada šetate ulicom, do te mere da vas možda prođe jeza. Ali i kroz crne i mutne misli, ovaj roman vas sigurno nece ostaviti bez nade.

piše: Miona Stojičević

Pijanista i Demijan

Pijanista (The Pianist)

Ako ste za dobar ratni film ili, pak, za dobru dramu, mjuzikl ili nešto istorijskog karaktera, odličan film za vas je Pijanista. Film Romana Polanskog iz 2002. godine, dobitnik tri Oskara (za režiju, glavnu mušku ulogu i scenario), objedinjuje sva četiri žanra. Film je baziran na istinitoj priči o poljskom pijanisti Vladislavu Špilmanu (koga u filmu tumači Adrijen Brodi) i njegovoj teškoj borbi za život u okupiranoj Varšavi. Na njegovu blistavu karijeru utiče Drugi svetski rat, a, takođe, kao Jevrejin, bio je prinuđen da krvavo plaća cenu rata. U početku, to je bilo materijalnim stvarima, pa je između ostalog, njegova porodica bila prinuđena da proda i njegov klavir. Pravi udar rata osetio je kada je njegova porodica odvedena u logor, a on je bio spasen. Njegova vezanost za porodicu se jako oseća, pa tako on pada u duboki očaj za njima i u tom očaju tumara ulicama geta, kada shvata da mu je jedini izlaz – beg iz istog. Odlučuje da kontaktira stare prijatelje, pa tako izlazi iz geta i u konstantnom strahu beži dalje od strogog nadzora nacista. Kako se izvukao iz oštrih kandži nacista? Šta je sve prošao i koja je cena uspeha, rata, života? Na ova i mnoga druga pitanja, stižu vam odgovori kroz 150 minuta neizvesne, mračne, teške i uzbudljivo riskantne borbe koju je Špilman vodio tokom života. Ovaj kultni film navešće vas da se unesete u umetnost i doživite je u drugačijem svetlu – spasilačkog karaktera, menjanja sveta, menjanja ljudi.

---

 

Herman Hese Demijan

Demijan je Heseu doneo Nobelovu nagradu, ali je i značajno uticao na nemačku književnost. Problemi odrastanja, pronalaženja sebe, kao i pripadanja velikom svetu iskazani su kroz osam poglavlja uzbudljivih pustolovina dečaka Emila Sinklera, iz prvog lica. Roman prikazuje dva sveta – dobro i zlo, varijacije glavnog junaka iz jednog u drugi svet i unutrašnja kolebanja kroz koja on traga za svrhom svog postojanja na ovom svetu. Jedan od najvećih uticaja na pisca ovog romana, Hermana Hesea, bio je filozof Fridrih Niče. Roman sadrži i religijske motive, gde se mladi Emil prvi put susreće sa pitanjem: „Šta je dobro,  šta je zlo?“ Ova pitanja pokrenuo je novi dečak u njegovoj školi, Maks Demijan. Kroz ovaj roman on se pojavljivao povremeno, fizički, ali je ispunjavao, skoro svakodnevno, Emilove misli. U jednom trenutku, Demijan iščezava iz Heseovog romana, a tada nastaje i najburniji period odrastanja. Pisac vas uvodi u prve ljubavi, prva pijanstva glavnog junaka, koji prelazi na onu, zlu stranu, daleko od oca i majke, prepušten sam sebi. Ništa se ne dešava slučajno, jedna je od glavnih poruka Hesea, pa zato potrebu za vezanošću glavnog junaka ispoljava i kroz ubacivanje raznih drugih likova koji su ponovo iscrtali put još uvek mladoj Emilovoj duši. Demijan će vas održati budnim celu noć, uz veoma složenu i kompleksnu radnju, ali veoma vešto iskazanu, sa Heseu svojstvenim majstorstvom, tako da se roman čita s lakoćom.  Neke od ovih tema Hese je nastavio da razvija u svojim romanima, ali Demijan u sebi sadrži sjajno pretočenu filozofiju u svakidašnje.

Stvari koje mi vidimo iste su one stvari koje su u nama. Nema nijedne druge stvarnosti sem one koju nosimo u sebi. Zato većina ljudi živi tako nestvarno, jer spoljašnje slike smatraju stvarnima, pa sopstvenom svetu u sebi ne dozvoljavaju da dođe do reči.

Kao što Hese kaže, opustite se, oslobodite svoju maštu i uplovite u magični svet ove knjige.

piše: Miona Stojičević