Šta ono beše H2O?

Povodom Svetskog dana voda 22. marta, iznosimo neke činjenice i zanimljivosti o ovoj čudesnoj tečnosti i podsećamo na njen značaj i bitnost očuvanja.

* Svetski dan voda (World Water Day) obeležava se svake godine 22.marta. Taj dan je usvojen rezolucijom Ujedinjenih nacija u decembru 1992. Već od 1993. ovaj dan je počeo da se obeležava i da njegov značaj raste.
Ovim danom UN žele da podsete na vašnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Period od 2005. do 2015. godine bio je proglašen decenijom voda.

Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica.

Nešto što se uči iz Prirode i društva u prvim razredima osnovne škole je da je voda providna tečnost koja formira reke, jezera, okeane i kišu. Ona je glavni sastojak živih bića.
Kao hemijsko jedinjenje, molekul vode sadrži jedan atom kiseonika i dva atoma vodonika, koji su povezani kovalentnim vezama. Možda i pre nego što smo naučili hemijske elemente i reakcije, znali smo, ili barem čuli, za H2O.
Voda je tečnost na sobnoj temperaturi i pritisku, javlja se i u svoja dva druga agregatna stanja čvrstim, ledom; i u gasovitim stanju, pari. Ona se takođe javlja u obliku snega, magle, rose i oblaka…

Možete pogledati komični animirani filmić o nastanku vode link
kao i ruski dokumentarac Pamćenje vode

Ono što je zanimljivo kod vode:

1. Oko 70 % telesne mase odraslog čoveka čini voda, a na rođenju voda čini 80 % telesne težine novorođenčeta;

2. Zdrava osoba može da popije maksimalno 48 čaša vode u toku dana; Brz unos velike količine vode može dovesti do “opijanja” organizma, što dovodi do naglog povećanja krvnog pritiska.

3. Preporučeni dnevni unos vode je 2 litara na dan. Jedan deo vode u organizam se unese ne samo u tečnom obliku, već i hranom ili nekim drugim napicima;

4. Osvežavajući napitci, kafa i čaj, iako su uglavnom sadržani od vode, u sebi imaju i određenu količinu kofeina. Kofein se ponaša kao blag diuretik, ometajući normalan transport vode kroz organizam;

5. U trenutku kada čovek ima osećaj žeđi, organizam izgubi preko 1 % ukupne količine vode koju sadrži;

6. Nakon intenzivnih fizičkih napora gubitak telesne težine čoveka odlazi na gubitak određene količine vode u organizmu, a ne na gubitak masti iz organizma;

7. Čista voda (koju čine isključivo atomi kiseonika i vodonika) ima neutralnu pH vrednost (pH= 7);

8. Voda rastvara više substanci od bilo koje druge tečnosti. Spada u najbolje rastvarače hemijskih supstanci, minerala i nutritijenata;

9. Negde između 70 i 75 % Zemljine površine je pokriveno vodom; Veća količine slatke vode je skladištena u zemlji, nego što je ona prisutna na površini zemlje;

10. Od ukupne količine vode na zemlji, ljudima za korišćenje je pristupačno tri desetine. U ovu količinu ulaze vode podzemnih akvifera, reka i jezera;

11. Voda kruži u okviru “zatvorenog sistema”, tako da retko dolazi do gubitka ove materije. Tako da ista voda koja je postojala na zemlji pre milion godina je i danas prisutna;

12. Ključa na 100, a ledi se na 0 stepeni celzijusa.

13. SAD ima tri puta veću potrošnju vode na dan od proseka za Evropske zemlje i mnogo više vode od većine zemalja u razvoju; Prosečna potrošnja vode u većini evropskih zemalja kreće se između 120 i 150 litara;

14. Stanovnici Srbije, prema zvaničnim podacima, dnevno u proseku troše 250 – 300 litara vode, što se ocenjuje kao „rasipničko ponašanje”;

15. 1,1 milijarda ljudi nema pristup zdravoj pijaćoj vodi; 2,5 milijardi nema elementarne sanitarne uslove za normalan život; dok više od 5 miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje se prenose zagađenom vodom !

Voda ne zna za geografske granice i političke, ekonomske i druge prepreke. Ona je potreba svakog čoveka, bez obzira na boju kože, veru ili naciju.

Kada bi se samo malo više povelo računa kako o potrošnji električne energije (tekst o tome), tako i o potrošnji pijaće vode, svet bi bio bolji. Iako je voda obnovljivi resurs, nije sva voda na zemlji pijaća voda (oko 2% ukupne količine) i ako se ovako nastavi sva voda će biti zagađena.
Zato, isključujmo slavinu dok peremo zube, ne tuširajmo se satima, ne perimo ulice pijaćom vodom, ne bacajmo smeće i ne prosipajmo hemikalije…

Čuvajmo sebe, čuvajmo našu planetu – naš dom!

J.J.

Postoje li dobre i loše strane seksualnog odnosa?

Tekst o dobrim i lošim stranama seksualnog odnosa povodom Svetskog dana borbe protiv side.
1. decembar, kako u svetu tako i kod nas, obeležava se kao Svetski dan borbe protiv side. U našem gradu, tog dana se održavaju tribina i svirka u dvorani Apolo. klik za više info

foto: Kreativni omladinski centar Pančeva za borbu protiv side

Iako smo u 21. veku, seks je svakako jedna od tema o kojoj se ne razgovara otvoreno, šapuće se, izveštačeno smeje i prevrće očima na sam pomen ove reči, a opet široko je rasprostranjeno pričanje u lošem kontekstu.
Ipak, gledano sa realne strane, tinejdžeri imaju hiljadu pitanja i nedoumica o tome upravo iz tog razloga. Kao posledica nedovoljnog informisanja, pojavljuje se zabrinjavajući podatak koji kaze da se u Srbiji primeni 20% namerno prekinutih trudnoća – odnosno abortusa, kod maloletnih devojčica (izvori govore da je najmladja devojčica imala samo 12 godina). Naravno, nije sve tako crno. Zapravo, seks je fantastična stvar ako postoji zaštita od neželjene trudnoće i seksualno prenosivih bolesti.

DOBRE STRANE SEKSA :
1) U pubertetu, ženski i muški hormoni podjednako luduju. Bubuljice su svima promlem. Naime, dokazano je da seksualni odnos smiruje hormone, pa samim tim efikasno smanjuje bubuljice.
2) Naučno je dokazano da popravlja raspoloženje, smanjuje nervozu i stres.
3) Podiže samopouzdanje. Naravno, ako vas niko ne tera na to i ako to radite dobrovoljno sa voljenom osobom pored koje ste opušteni.
4) Ima poprilično lekovito dejstvo. Ako se radi o takozvanom seksu ‘telo uz telo’ , delotvoran je u snižavanju temperature i otpušenju nosa. Takođe, lišava vas glavobolje, jer umanjuje bol čak i do deset puta bolje nego neki analgetici.
5) Svi volimo čokoladu, pogotovo nam je draga u nekim depresivnim trenucima. Čokolada izaziva lučenje serotonina, koji je poznatiji pod imenom ‘hormon sreće’ , i onda se osećamo bolje. Ali kada shvatimo koliko je to bilo kalorija, kada primetimo višak kilograma i bubuljice, nema vise serotonina a? I onda počinju dijete, jer: “Zaboga, kako ću sada da skinem majicu pred njim/njom, ovako uopšte nisam privlačna/privlačan.” Rešenje je fantastično. Tokom vođenja ljubavi takođe se luči serotonin, kao što je slučaj sa čokoladom, ali razlika je u tome da seksom ne unosimo kalorije već ih trošimo, a i smanjuje se broj bubuljica. Genijalno rešenje! Pored serotonina, luče se još mnogi transmiteri kao što su endorfin i dopamin.
6) Kao što je već pomenuto, po količini zamora, naprezanja mišića i izgubljenih kalorija, seks se svrstava u blaži oblik fizičke aktivnosti, jednak dužoj šetnji.
7) Pored toga sto otklanja stres, seks reguliše i krvni pritisak. Jednak je blažoj fizičkoj aktivnosti, pa samim tim u određenoj meri jača srce. Sve to utiče na smanjenje nastanka srčanog i moždanog udara. Srce tokom seksa ubrzava ritam i sa 70 otkucaja u minutu penje se do 150 otkucaja. Ako upražnjavate seks tri puta nedeljno, rizik od infarkta smanjujete za 50%.
8) Tokom seksualnih odnosa, žensko telo udvostručuje proizvodnju estrogena, što za rezultat ima povećani sjaj kose i mekšu kožu. Znojenje tokom seksa čisti pore što našu kožu čini sjajnijom i smanjuje rizik od nastanka dermatitisa.

LOŠE STRANE SEKSA :
1) Seks je jedan od čestih poroka i stvara zavisnost. Iako zavisnost od seksa još uvek nije zvanično određena kao poremećaj, praksa pokazuje da ona može biti podjednako ozbiljna i opasna kao i neke druge vrste zavisnosti. Osoba koja ima ovaj problem pati isto koliko i ona koja je zavisna od kockanja ili nečeg sličnog. Dokazano je da seks izaziva jos veću želju za seksom.
2) Naravno, moramo biti obazrivi. Niko ne želi neplaniranu trudnoću ili seksualno prenosive bolesti. Danas postoji mnogo kontraceptivnih sredstava, a najsigurniji je naravno kondom. Kada se pravilno koristi, efikasnost kondoma je 93%! Mladima se najčešće savetuje upotreba kondoma, najbolje ga je kupiti u apoteci zbog pravilnih uslova čuvanja.
Prednosti – Jedini metod (pored apstinencije tj. suzdržavanja) koji štiti zajedno od trudnoće i seksualno prenosivih bolesti uklju­čujući i HIV.
Mane – Može se desiti da pukne ili da spadne tokom seksualnog odnosa ali ako nije pravilno namesten!

Kada bi se sve svelo na jednu rečenicu, seks je zdrav i koristan ako je zaštićen. Ne treba ulaziti u seksualne odnose ako smatrate da niste spremni ili ako se nije pojavila adekvatna osoba. Razlog za seksualni odnos nikad ne treba biti to što je to uradila većina vaših drugova, već samo vaša želja da sa svojim partnerom uživate.

piše: Marija Zeng

Ovo ćete pročitati ili nećete, ili nećete ni pročitati ni ne pročitati, ili ćete i pročitati i ne pročitati

Eksperiment sa dva proreza i interferencija talasa

Sigurno ste čuli da svetlost ima česticno-talasne osobine. Kako je to moguće i do kakvih zaključaka su Tomas Jung i Luj de Brojl došli? Šta nam govori eksperiment sa dva proreza?

Uzeta je neka materija u obliku kuglica koja se ispaljivala kroz prepreku na kojoj je napravljen jedan otvor. Na ploči iza, video se otisak kako kuglice udaraju i taj otisak odgovara prorezu. Kada bi se napravila dva otvora desilo bi se slično samo sa dva otiska, jer ima i dva otvora kroz koje kuglice prolaze. Šta bi se dogodilo kada bi se to isto pokušalo sa talasima?
Intenzitet udaraca u ploču iza pregrade odgovarao bi obliku proreza, kao i u slučaju sa kuglicama koje su ispaljivane kroz jedan prorez. Najjaci udari su u sredini i smanjuju se prema stranama. Kada se postavi prepreka sa dva proreza dolazi do interferencije talasa. Talasi uzajamno deluju što dovodi do njihovog slabljenja, pojačavanja ili poništavanja. Tako da na zadnjoj ploči nastaje niz linija. Intenzitet je najjači u sredini, a prema stranama je sve slabiji i slabiji. Na nekim mestima su prazni delovi koji prikazuju poništavanje talasa.Na osnovu ovog eksperimenta Tomas Jung je oko 1801. godine zaključio da svetlost ima i talasne osobine, a ne samo česticne. Dakle, svetlost ima talasno-česticnu strukturu.

Kada bi se probalo sa ispaljivanjem elektrona, kakav otisak bi se dobio? Kod eksperimenta sa jednim prorezom dobija se rezultat isti kao i kod ispaljivanja kuglica. Onda se očekuje isti rezultat i kod prepreke sa dva proreza, razmišljajući da će se elektron ponašati kao čestica. Ali, nije tako. Kada snop elektrona prolazi kroz dva otvora, slika na ploči bude kao kod talasa.  Fizičari su pomislili da se elektroni međusobno sudaraju i poništavaju svoje putanje pa skreću u svim smerovima. Da bi bili sigurni ispaljivali su elektron po elektron. Nakon nekog vremena, rezultat je bio isti, došlo je do interferencije. Luj de Brolj je 1924. godine u svojoj doktorskoj disertaciji postavio pitanje da li se elektroni ponašaju i kao talasi. To je bilo uvođenje termina talas-čestica u kvantnu fiziku. Znači elektroni se ponašaju i kao materija i kao talasi.

Tomas Jang

Luj de Broj

Matematicki gledano, elektron prolazi ili kroz jedan prorez, ili kroz drugi, ili ni kroz jedan ni kroz drugi, ili kroz oba. Isto se dešava i sa Šredingerovom mačkom koja je ili živa ili mrtva, ili niti živa niti mrtva, ili je i živa i mrtva. (Ali o tome neki drugi put.) Komplikovano zvuči, zar ne? Elektron zna da se razdvoji, prođe kroz oba proreza, ujedini se i udari u plocu.

Kada se posmatralo kuda će elektron proći, dogodilo se nešto neverovatno. Elektroni ispaljeni jedan po jedan oslikavali su se kao da su čestice. Kako to sad? Elektron je nekako znao da ga neko posmatra i odlučio je da bude čestica. Dok ga niko nije posmatrao, ostavljao je sliku na zidu kao talas. On može da bira šta će kada da bude i kako će se tada ponašati.

Veoma je čudečanstven svet kvantne fizike. 🙂

piše: Jovana Jankov