Slutnja zime

Povodom Svetskog dana poezije 21.marta, odlučili smo da vam predstavimo jednu od pančevačkih pesnikinja, bivšu gimnazijalku, Jasminu Topić.
Predstavljamo vam i jednu od njenih pesama – Slutnja zime.

*Svetski dan poezije (eng. World Poetry Day) UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine sa ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima. Takođe 21. mart je i Međunarodni dan za eliminaciju rasne diskriminacije.

Andre Kratzer

Jasmina Topić je rođena 4. avgusta 1977. godine u Pančevu. Bila je učenica društveno-jezičkog smera Gimnazije. Studirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Objavila je pet knjiga poezije: Suncokreti. Skica za dan (1997), Pansion. Metamorfoze (nagrada Matićev šal, 2001),
Romantizam (2005) i Tiha obnova leta (2007), Dok neko šapuće naša imena (2012). Piše poeziju, eseje i
književnu kritiku. Uređuje Rukopise – Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije, kao i Ediciju Najbolja. Jasmina je i veliki ljubitelj i poznavalac vina, kao i strastveni putnik. Učestvuje i na brojnim pesničkim manifestacijama širom regiona.
Trenutno predaje srpski jezik i književnost u Tehničkoj školi u Pančevu.
Više o njenom radu kao i intervju.

---

SLUTNJA ZIME

          Polako, leto se završavalo pljuskom kiše.
J. Hristić

Uvek, na kraju, mora biti taj pljusak.
Zamišljena međa između lakoće i ozbiljnog –
Završili smo svoja putovanja,
željni sunca i igre – svega!
Još jedno leto iza nas, i more,
veliki sentiment, u kojem bi se mogli udaviti.

Napuštali smo naše zimske kaveze, kao
obavezu održavanja plamena u peći,
drhtavicu smetova, svet u snu.

Završili smo s pejzažima, kroz prozor
autobusa u suncu, svetlucavoj vodi zalaska.
Dok putem isplovljavamo
ka dobrim starim sobama vidim nestvarni su…

Gradovi, kao preslikani, na vodi.
U noći, dok duša spava otvorenih očiju.
Gradove u kojima smo mogli poživeti,
daleko od svojih, vraćajući se sebi.
Isprali nakupljenu kišnicu otrova.
Na trenutak odložili maske.

Patetika roni iz vozačevog kasetofona,
ka zavičaju.
U istoj sobi počeli, u istoj okončaćemo,
S ponovnom slutnjom zime.
Prisećajući se lakoće,
stvarnosti svojih udova…
U senovitom kutu sobe ta maska čeka.

Jasmina Topić

---

J.J.

Za nju govore da je Ikona stila

Marilyn Monroe, rođena je 1. jula 1926. kao Norma Jeane Mortenson. Počela je karijeru kao model, posle potpisivanja ugovora je skratila kosu i ofarbala je u zlatno plavu. “Lovac na talente”, Ben Luon ju je primetio i dogovorio audiciju  u filmskoj kući “20th Century Fox“. Predložili su joj da uzme umetničko ime, jer, navodno, Norma Jeane nije zvučalo komercijalno.

I tako, ime je dobila po Marilyn Miller, a prezime je uzela od majke. Dobijala je sitne uloge, nije napredovala, i nisu hteli da joj obnove ugovor. Posle toga vratila se poslu modela i ostvarivala je kontakte sa Holivudom. Posle nekoliko godina, 1952. Foks joj je konacno dao glavnu ulogu u “Ne trudi se da kucaš”, u kom je igrala poremećenu dadilju. Bio je to jeftin film, kritike su bile podeljene, ali su tvrdili da je spremna za ozbiljnije uloge. Nastup u tom film se smatra za jedan od najboljih u njenoj karijeri. 1953. glumila je u filmu “Nijagara”. U to vreme su kružile njene gole fotografije, koje je kupio Hju Hefner. Posle toga se 1953. pojavila u prvom izdanju časopisa “Playboy”. Kada ju je novinar pitao šta nosi u krevetu, odgovorila je: “Chanel 5”. M. Monroe je bila jedna od najvećih filmskih zveda pedesetih godina dvadesetog veka. Najpoznatija je po ulogama u komedijama: “Muškarci više vole plavuše”, “Kako se udati za milionera”, “Princ i igracica”… Vrhunac njene karijere je bio film “Neki to vole vruće”, za koji je dobila Zlatni globus za najbolju glavnu ulogu.

---

Najbolji citati:

“Da sam poštovala sva pravila, nikad nigde ne bih stigla”.

“Mudra devojka poljubi, ali ne voli; sluša, ali ne veruje, i ostavlja pre nego što je ostavljena”.

“Ne znam ko je izmislio visoke potpetice, ali sve žene mu mnogo duguju”.

“Imam previše fantazija da bih bila domaćica. Mislim da sam zapravo ja fantazija”.

---

Pet saveta ženama:

1. Nikud bez savršene frizure!
2. Istakni struk i slavi svoju ženstvenost.
3. Glumi samopouzdanje sve dok ga ne stekneš.
4. Obrve su najvažniji deo lica!
5. Pronađi parfem koji ti odgovara i pretvori ga u svoj zaštitini znak. (“Spavam gola, s kapljicom Chanela 5 na koži”)

---

Pripremila: Vukašinov Jelena

Molekuli

Ivan Tokin je savremeni srpski pisac. Rođen je 1971. godine u Beogradu. Radio je kao konobar, šanker, programer, prodavac čokolade, web dizajner, revizor računovodstvenih izveštaja, IT konsultant, fizički radnik, pomoćnik zidara i kopirajter. 2015. objavio je svoj prvi roman Najnormalniji čovek na svetu i Molekule, zbirku priča objavljivanih od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljivanih priča.

http://www.naslovi.net

Jedna od njegovih priča iz Molekula je Crni pas, pokisao, u ponoć, zove se Dok Holidej i kaže.

---

Crni pas, pokisao, u ponoć, zove se Dok Holidej i kaže :

Dok prolazite, znam sve o svakom od vas, samo kad vas pogledam.
Dok prolazim, ulicama i putevima, prolazima i podrumima, tražeći ostatke s vaših stolova, znam šta mislite o tome što ne znam kad ći sledeći put da jedem i spavam.
Dok mi zavidite, što ništa ne moram I što sve mogu, što uzmem sve što hoću a hoću sve što vidim, i što sam slobodan na načine o kojima samo možete da sanjate.
Dok se otimam za svaki sat života, s kolima kojima me jurite i mrežama kojima me hvatate, iz svojih toplih stanova i stabilnih veza, drago mi je, kako mi je samo drago što nisam jedan od vas.

---

Ono što nam Tokin nudi kroz svoje priče jesu svakodnevica i čovekovo uklapanje sa njom. U njima nam svoje likove, baš kao i u svom romanu Najnormalniji čovek na svetu, predstavlja kao najnormalnije ljude prožete svakodnevnim ritualima, koji su suočeni sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo ovde i sada.

http://www.b92.net

Obe knjige su izdate od strane izdavačke kuće Samizdat i mogu se naći u Laguni i Delfi knjižarama.

piše: Marija Todorović

“Kroz prstohvat cimeta” Aleksandre Mihajlović

Aleksandra Mihajlović, profesorka srpskog jezika i književnosti u gimnaziji, pred punom dvoranom Apolo, predstavila je svoj novi roman. Sagovornici su joj bili Aleksandar Đorđević, profesor istorije u gimnaziji, glumica Jasmina Večanski i drugi, uz specijalnog muzičkog gosta hor Vokal Kids.

Kraljica Natalija Obrenović nije najomiljenija ličnost srpske istorije. U mnogim krugovima smatra se možda i nedostojnom svog prezimena, tako slavnog i cenjenog. Međutim, ako niste ljubitelj ove istorijske ličnosti, ova knjiga će vam Nataliju približiti i prikazati u drugačijem svetlu.
Veles Petronijević, glavni lik romana, docent estetike,  bežeći od realnosti, pronalazi vezu sa kraljicom Natalijom. Njena pisma koja Veles pronalazi, daju njegovoj duši spokoj i vraćaju ga prihvatanju onog života od koga je uporno bežao. Roman prati više paralelnih priča. Tako se osvrće i na život Velesove sestre bliznakinje Vesne, koja je odgajala njegovu ćerku rođenu iz veze sa jednom studentkinjom. Njeni i Velesovi pogledi na svet, potpuno su suprotni. Vesnin život za razliku od donžuanovskog života Velesa, svodi se na zaslepljenost mužem Davorinom, koji na sumnjive načine dolazi do velikog bogatstva. Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, prevare, elitna prostitucija u čije kandže će zapasti i Itana.  Itana kao još jedan deo slagalice romana, vapi da osveti svoju sestru bliznakinju Vedranu, koja je ubijena, radeći doktorat iz psihologije- istraživajući lanac elitne prostitucije u Beogradu. Iako je roman prožet istorijskim nitima, do krajnjih granica ispituje današnje stanje u društvu. Imena glavnih likova su preuzeta iz slovenske mitologije, čijim istraživanjem se spisateljica ovog romana dugo bavila. Ova imena nisu uzeta nasumično, već su davana po principu „Nomen est omen“ („Ime je znak“).
Aleksandra Mihajlović se svojim drugim romanom prva dotakla teme elitne prostitucije na filozofsko-istorijski način, kao i životom blizanaca.

„Zaplet dostojan krimi romana, iako to ovaj roman, u svojoj suštini, nije. Ali je zato jedna od njegovih tema – tema koja je gotovo tabu u savremenoj srpskoj književnosti, iako bode oči čak i u tabloidnoj štampi i na društvenim mrežama. ”
– Lijiljana Šop

Ovaj roman će vas naterati na dublje razmišljanje kada šetate ulicom, do te mere da vas možda prođe jeza. Ali i kroz crne i mutne misli, ovaj roman vas sigurno nece ostaviti bez nade.

piše: Miona Stojičević

Putovanje kroz vreme: Aleksandar Veliki

Aleksandar Veliki (356. p.n.e – 323. p.n.e)

Kao jedna od najvažnijih ličnosti drevnog sveta, Aleksandar III Makedonski, daleko poznatiji kao Aleksandar Veliki, ubraja se u red najvećih i najodvažnijih vojskovođa i vladara u čitavoj istoriji.
Zahvaljujući jakoj i dobro obučenoj vojsci svog oca, kralja Filipa II Makedonskog, mogao je da se upusti u velika osvajanja. Do iznenadne smrti 323. godine p.n.e, Aleksandar je stvorio najveću imperiju drevnog sveta na putovanju od preko 32000 km. Pod svoje okrilje, stavio je čitavo Persijsko carstvo i Egipat. Njegova ogromna država, na vrhuncu moći, prostirala se od Makedonije na zapadu, pa sve do Indije na istoku.

334. godine p.n.e, Aleksandar kreće u osvajanja. Počeo je jedan od najznačajnijih pohoda u istoriji Sredozemlja – rat protiv Persije. Iste godine, u proleće, prelazi Helespont i stiže u Malu Aziju. Prvi sudar sa persijskom vojskom bila je bitka kod Granika, gde su Grci odneli ubedljivu pobedu. Naredne godine, 333. p.n.e, bitkom kod Isa, započinje pad Persijskog carstva.

Do Egipta je stigao naredne godine. Egipćani su ga dočekali kao ”Sina boga Ra“.Najdalekosežnije posledice za život i kulturu Egipta imalo je osnivanje Aleksandrije na ušću Nila. Gradnja je počela 331. godine u proleće. Izvanredan geografski položaj omogućio joj je nagli razvoj, tako da je kasnije, uz Kartaginu, bila najveća luka u Sredozemlju.
Nastavivši pohod, Aleksandar osvaja grad Tir 332. god. p.n.e, nakon sedam meseci duge opsade. Bez otpora prelazi Tigar i Eufrat, odnosi pobedu u bici kod Gaugamele i osvaja Persepolis 331. godine p. n. e. Persija je osvojena, a Aleksandar se proglašava naslednikom Persijskog carstva.

327. god. p. n. e, Aleksandar pokreće novi vojni pohod ka istoku. Za obračun sa vladarom Indije poveo je vojsku od 40.000 vojnika. Na obali reke Hidasp, odigrala se 326. god. p.n.e. najveća bitka u Aleksandrovom ratovanju, i jedna od najvećih u istoriji Starog veka. Aleksandar odnosi pobedu u ovoj krvavoj bici u kojoj je učestvovalo i 200 slonova.

U proleće 324. god. p.n.e. okupila se sva makedonska vojska u Suzi. Osvajanja Aleksandra Velikog bila su završena.

 Da li ste znali?

• Aleksandrov učitelj i vaspitač bio je čuveni grčki filozof Aristotel
• U čast svom konju, osnovao je grad Bukefala, današnji Dželam, u pakistanskoj saveznoj državi Pendžab
• U Aleksandriji, na vrhu svetionika Faros, zahvaljujući bronzanim ogledalima, svetlost se videla i na 50 km udaljenosti
• Jedan od nadimaka Aleksandra Velikog je Aniketos, što znači Nepobedivi
• Čuveni osvajač ženio se dva puta: Stateirom II, kćerkom persijskog cara Darija III i Roksanom, baktrijskom plemkinjom
• Umro je u 33. godini života

piše: Nina Vlajković

Pijanista i Demijan

Pijanista (The Pianist)

Ako ste za dobar ratni film ili, pak, za dobru dramu, mjuzikl ili nešto istorijskog karaktera, odličan film za vas je Pijanista. Film Romana Polanskog iz 2002. godine, dobitnik tri Oskara (za režiju, glavnu mušku ulogu i scenario), objedinjuje sva četiri žanra. Film je baziran na istinitoj priči o poljskom pijanisti Vladislavu Špilmanu (koga u filmu tumači Adrijen Brodi) i njegovoj teškoj borbi za život u okupiranoj Varšavi. Na njegovu blistavu karijeru utiče Drugi svetski rat, a, takođe, kao Jevrejin, bio je prinuđen da krvavo plaća cenu rata. U početku, to je bilo materijalnim stvarima, pa je između ostalog, njegova porodica bila prinuđena da proda i njegov klavir. Pravi udar rata osetio je kada je njegova porodica odvedena u logor, a on je bio spasen. Njegova vezanost za porodicu se jako oseća, pa tako on pada u duboki očaj za njima i u tom očaju tumara ulicama geta, kada shvata da mu je jedini izlaz – beg iz istog. Odlučuje da kontaktira stare prijatelje, pa tako izlazi iz geta i u konstantnom strahu beži dalje od strogog nadzora nacista. Kako se izvukao iz oštrih kandži nacista? Šta je sve prošao i koja je cena uspeha, rata, života? Na ova i mnoga druga pitanja, stižu vam odgovori kroz 150 minuta neizvesne, mračne, teške i uzbudljivo riskantne borbe koju je Špilman vodio tokom života. Ovaj kultni film navešće vas da se unesete u umetnost i doživite je u drugačijem svetlu – spasilačkog karaktera, menjanja sveta, menjanja ljudi.

---

 

Herman Hese Demijan

Demijan je Heseu doneo Nobelovu nagradu, ali je i značajno uticao na nemačku književnost. Problemi odrastanja, pronalaženja sebe, kao i pripadanja velikom svetu iskazani su kroz osam poglavlja uzbudljivih pustolovina dečaka Emila Sinklera, iz prvog lica. Roman prikazuje dva sveta – dobro i zlo, varijacije glavnog junaka iz jednog u drugi svet i unutrašnja kolebanja kroz koja on traga za svrhom svog postojanja na ovom svetu. Jedan od najvećih uticaja na pisca ovog romana, Hermana Hesea, bio je filozof Fridrih Niče. Roman sadrži i religijske motive, gde se mladi Emil prvi put susreće sa pitanjem: „Šta je dobro,  šta je zlo?“ Ova pitanja pokrenuo je novi dečak u njegovoj školi, Maks Demijan. Kroz ovaj roman on se pojavljivao povremeno, fizički, ali je ispunjavao, skoro svakodnevno, Emilove misli. U jednom trenutku, Demijan iščezava iz Heseovog romana, a tada nastaje i najburniji period odrastanja. Pisac vas uvodi u prve ljubavi, prva pijanstva glavnog junaka, koji prelazi na onu, zlu stranu, daleko od oca i majke, prepušten sam sebi. Ništa se ne dešava slučajno, jedna je od glavnih poruka Hesea, pa zato potrebu za vezanošću glavnog junaka ispoljava i kroz ubacivanje raznih drugih likova koji su ponovo iscrtali put još uvek mladoj Emilovoj duši. Demijan će vas održati budnim celu noć, uz veoma složenu i kompleksnu radnju, ali veoma vešto iskazanu, sa Heseu svojstvenim majstorstvom, tako da se roman čita s lakoćom.  Neke od ovih tema Hese je nastavio da razvija u svojim romanima, ali Demijan u sebi sadrži sjajno pretočenu filozofiju u svakidašnje.

Stvari koje mi vidimo iste su one stvari koje su u nama. Nema nijedne druge stvarnosti sem one koju nosimo u sebi. Zato većina ljudi živi tako nestvarno, jer spoljašnje slike smatraju stvarnima, pa sopstvenom svetu u sebi ne dozvoljavaju da dođe do reči.

Kao što Hese kaže, opustite se, oslobodite svoju maštu i uplovite u magični svet ove knjige.

piše: Miona Stojičević