Šta ono beše H2O?

Povodom Svetskog dana voda 22. marta, iznosimo neke činjenice i zanimljivosti o ovoj čudesnoj tečnosti i podsećamo na njen značaj i bitnost očuvanja.

* Svetski dan voda (World Water Day) obeležava se svake godine 22.marta. Taj dan je usvojen rezolucijom Ujedinjenih nacija u decembru 1992. Već od 1993. ovaj dan je počeo da se obeležava i da njegov značaj raste.
Ovim danom UN žele da podsete na vašnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Period od 2005. do 2015. godine bio je proglašen decenijom voda.

Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica.

Nešto što se uči iz Prirode i društva u prvim razredima osnovne škole je da je voda providna tečnost koja formira reke, jezera, okeane i kišu. Ona je glavni sastojak živih bića.
Kao hemijsko jedinjenje, molekul vode sadrži jedan atom kiseonika i dva atoma vodonika, koji su povezani kovalentnim vezama. Možda i pre nego što smo naučili hemijske elemente i reakcije, znali smo, ili barem čuli, za H2O.
Voda je tečnost na sobnoj temperaturi i pritisku, javlja se i u svoja dva druga agregatna stanja čvrstim, ledom; i u gasovitim stanju, pari. Ona se takođe javlja u obliku snega, magle, rose i oblaka…

Možete pogledati komični animirani filmić o nastanku vode link
kao i ruski dokumentarac Pamćenje vode

Ono što je zanimljivo kod vode:

1. Oko 70 % telesne mase odraslog čoveka čini voda, a na rođenju voda čini 80 % telesne težine novorođenčeta;

2. Zdrava osoba može da popije maksimalno 48 čaša vode u toku dana; Brz unos velike količine vode može dovesti do “opijanja” organizma, što dovodi do naglog povećanja krvnog pritiska.

3. Preporučeni dnevni unos vode je 2 litara na dan. Jedan deo vode u organizam se unese ne samo u tečnom obliku, već i hranom ili nekim drugim napicima;

4. Osvežavajući napitci, kafa i čaj, iako su uglavnom sadržani od vode, u sebi imaju i određenu količinu kofeina. Kofein se ponaša kao blag diuretik, ometajući normalan transport vode kroz organizam;

5. U trenutku kada čovek ima osećaj žeđi, organizam izgubi preko 1 % ukupne količine vode koju sadrži;

6. Nakon intenzivnih fizičkih napora gubitak telesne težine čoveka odlazi na gubitak određene količine vode u organizmu, a ne na gubitak masti iz organizma;

7. Čista voda (koju čine isključivo atomi kiseonika i vodonika) ima neutralnu pH vrednost (pH= 7);

8. Voda rastvara više substanci od bilo koje druge tečnosti. Spada u najbolje rastvarače hemijskih supstanci, minerala i nutritijenata;

9. Negde između 70 i 75 % Zemljine površine je pokriveno vodom; Veća količine slatke vode je skladištena u zemlji, nego što je ona prisutna na površini zemlje;

10. Od ukupne količine vode na zemlji, ljudima za korišćenje je pristupačno tri desetine. U ovu količinu ulaze vode podzemnih akvifera, reka i jezera;

11. Voda kruži u okviru “zatvorenog sistema”, tako da retko dolazi do gubitka ove materije. Tako da ista voda koja je postojala na zemlji pre milion godina je i danas prisutna;

12. Ključa na 100, a ledi se na 0 stepeni celzijusa.

13. SAD ima tri puta veću potrošnju vode na dan od proseka za Evropske zemlje i mnogo više vode od većine zemalja u razvoju; Prosečna potrošnja vode u većini evropskih zemalja kreće se između 120 i 150 litara;

14. Stanovnici Srbije, prema zvaničnim podacima, dnevno u proseku troše 250 – 300 litara vode, što se ocenjuje kao „rasipničko ponašanje”;

15. 1,1 milijarda ljudi nema pristup zdravoj pijaćoj vodi; 2,5 milijardi nema elementarne sanitarne uslove za normalan život; dok više od 5 miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje se prenose zagađenom vodom !

Voda ne zna za geografske granice i političke, ekonomske i druge prepreke. Ona je potreba svakog čoveka, bez obzira na boju kože, veru ili naciju.

Kada bi se samo malo više povelo računa kako o potrošnji električne energije (tekst o tome), tako i o potrošnji pijaće vode, svet bi bio bolji. Iako je voda obnovljivi resurs, nije sva voda na zemlji pijaća voda (oko 2% ukupne količine) i ako se ovako nastavi sva voda će biti zagađena.
Zato, isključujmo slavinu dok peremo zube, ne tuširajmo se satima, ne perimo ulice pijaćom vodom, ne bacajmo smeće i ne prosipajmo hemikalije…

Čuvajmo sebe, čuvajmo našu planetu – naš dom!

J.J.

Slutnja zime

Povodom Svetskog dana poezije 21.marta, odlučili smo da vam predstavimo jednu od pančevačkih pesnikinja, bivšu gimnazijalku, Jasminu Topić.
Predstavljamo vam i jednu od njenih pesama – Slutnja zime.

*Svetski dan poezije (eng. World Poetry Day) UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine sa ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima. Takođe 21. mart je i Međunarodni dan za eliminaciju rasne diskriminacije.

Andre Kratzer

Jasmina Topić je rođena 4. avgusta 1977. godine u Pančevu. Bila je učenica društveno-jezičkog smera Gimnazije. Studirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Objavila je pet knjiga poezije: Suncokreti. Skica za dan (1997), Pansion. Metamorfoze (nagrada Matićev šal, 2001),
Romantizam (2005) i Tiha obnova leta (2007), Dok neko šapuće naša imena (2012). Piše poeziju, eseje i
književnu kritiku. Uređuje Rukopise – Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije, kao i Ediciju Najbolja. Jasmina je i veliki ljubitelj i poznavalac vina, kao i strastveni putnik. Učestvuje i na brojnim pesničkim manifestacijama širom regiona.
Trenutno predaje srpski jezik i književnost u Tehničkoj školi u Pančevu.
Više o njenom radu kao i intervju.

---

SLUTNJA ZIME

          Polako, leto se završavalo pljuskom kiše.
J. Hristić

Uvek, na kraju, mora biti taj pljusak.
Zamišljena međa između lakoće i ozbiljnog –
Završili smo svoja putovanja,
željni sunca i igre – svega!
Još jedno leto iza nas, i more,
veliki sentiment, u kojem bi se mogli udaviti.

Napuštali smo naše zimske kaveze, kao
obavezu održavanja plamena u peći,
drhtavicu smetova, svet u snu.

Završili smo s pejzažima, kroz prozor
autobusa u suncu, svetlucavoj vodi zalaska.
Dok putem isplovljavamo
ka dobrim starim sobama vidim nestvarni su…

Gradovi, kao preslikani, na vodi.
U noći, dok duša spava otvorenih očiju.
Gradove u kojima smo mogli poživeti,
daleko od svojih, vraćajući se sebi.
Isprali nakupljenu kišnicu otrova.
Na trenutak odložili maske.

Patetika roni iz vozačevog kasetofona,
ka zavičaju.
U istoj sobi počeli, u istoj okončaćemo,
S ponovnom slutnjom zime.
Prisećajući se lakoće,
stvarnosti svojih udova…
U senovitom kutu sobe ta maska čeka.

Jasmina Topić

---

J.J.

„Ne ŽMIGaj na diskriminaciju!“

Ženska mirovna grupa – Pančevo vas poziva da učestvujete na radionicama „Ne ŽMIGaj na diskriminaciju!“
Projekat se realizuje u partnerstvu sa Gimnazijom Uroš Predić, KZM Pančevo, a su/finansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Ako želite da saznate:
➨ Šta su to stereotipi i predrasude i čija prava su ljudska prava?
➨ Sa kojom vrstom nasilja se mladi susreću u svakodnevnom životu?
➨ Zašto je različitost vrednost?
➨ Koja prava su ženka prava? Da li svakog trena sva prava ima i žena?
Prijavite se na radionice!

KAKO SE PRIJAVITI?
Ukoliko želite više da se informišete i razgovarate o navedenim temama, učestvujete na radionicama kroz diskusiju, zabavu i nova prijateljstva, prijavite se na radionice:
Pošaljite vašu prijavu na mail adresu zmig.pancevo@gmail.com, ili poruku na FB – ŽMIG Ženska mirovna grupa – Pančevo.
Prijava treba da sadrži:
Ime i prezime, mesto, školu, godište, kontakt broj i mail adresu, kao i odgovor na pitanje Zašto želite da prisustvujete radionicama, koja je vaša motivacija?

♀♂ Radionice su namenjene svim devojkama i mladićima od 15 – 25 godina.
Radionice će se održavati četvrtkom u Domu Omladine Pančevo.
Prijave traju do 23. marta 2016. godine

Za više informacija, pišite na mail zmig.pancevo@gmail.com

---

J.J.

 

Mislite na planetu na kojoj živite i na energiju koju koristite!

Pozivamo sve građane da u subotu 19. marta u svojim domovima ugase nepotrebna svetla i električne uređaje makar na jedan sat.

Osmi put u Srbiji, a deseti put u svetu WWF – Svetski fond za prirodu, organizuje akciju Sat za našu planetu. Cilj akcije je da se skrene pažnja na efekte klimatske promene i podstaknu ljudi da ne rasipaju električnu energiju.
U subotu 19. marta 2016. godine u 20.30 časova u domovima, školama i poslovnim zgradama, na znamenitim građevinama i spomenicima širom planete, biće isključena svetla na jedan sat – „Sat za našu planetu”.

Ovo je globalna kampanja u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju snažnu poruku da je moguće nešto preduzeti, po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo (više informacija na wwf.rs).

Od nastanka 2007. godine u Sidneju, ova inicijativa je postala globalni pokret u koji se prošle godine uključilo preko 2 milijarde ljudi iz preko 7000 gradova iz 172 zemlje sveta. U Srbiji se 2015. godine ovoj svetskoj akciji pridružio 91 grad i opština, 172 škole i 110 organizacija civilnog društva.
Naša škola se takođe priključila akciji.
piše: J.J.

Ovaj…

Ovaj…
Ovaj…
Ovaj, ovaj šta?
Ne slušaš sebe,
nit sebe sluša tebe

Gde je istina, srž, sadržina

Lutam i tražim izgubljena blaga
Putevima čežnje, nemira, straha

Kuda, gde sam?
Pokušavam korake pažljivo da biram
Ali biraju oni mene, ne ja njih
Po nekom redu, ritmu, haosu
Ne razumem tu pesmu, melodiju stih
Ne razumem korak, misao i nit
Nekad nađem, al’ ne znam šta
Idem negde,
ko zna gde,
Zaboravljam, sećam se
Razmišljam
Odlazim, vraćam se
Ali gde?
Šta radim?
Na pitanje odgovor bi bio
ovaj…

---

Vladana Plavšić

Za nju govore da je Ikona stila

Marilyn Monroe, rođena je 1. jula 1926. kao Norma Jeane Mortenson. Počela je karijeru kao model, posle potpisivanja ugovora je skratila kosu i ofarbala je u zlatno plavu. “Lovac na talente”, Ben Luon ju je primetio i dogovorio audiciju  u filmskoj kući “20th Century Fox“. Predložili su joj da uzme umetničko ime, jer, navodno, Norma Jeane nije zvučalo komercijalno.

I tako, ime je dobila po Marilyn Miller, a prezime je uzela od majke. Dobijala je sitne uloge, nije napredovala, i nisu hteli da joj obnove ugovor. Posle toga vratila se poslu modela i ostvarivala je kontakte sa Holivudom. Posle nekoliko godina, 1952. Foks joj je konacno dao glavnu ulogu u “Ne trudi se da kucaš”, u kom je igrala poremećenu dadilju. Bio je to jeftin film, kritike su bile podeljene, ali su tvrdili da je spremna za ozbiljnije uloge. Nastup u tom film se smatra za jedan od najboljih u njenoj karijeri. 1953. glumila je u filmu “Nijagara”. U to vreme su kružile njene gole fotografije, koje je kupio Hju Hefner. Posle toga se 1953. pojavila u prvom izdanju časopisa “Playboy”. Kada ju je novinar pitao šta nosi u krevetu, odgovorila je: “Chanel 5”. M. Monroe je bila jedna od najvećih filmskih zveda pedesetih godina dvadesetog veka. Najpoznatija je po ulogama u komedijama: “Muškarci više vole plavuše”, “Kako se udati za milionera”, “Princ i igracica”… Vrhunac njene karijere je bio film “Neki to vole vruće”, za koji je dobila Zlatni globus za najbolju glavnu ulogu.

---

Najbolji citati:

“Da sam poštovala sva pravila, nikad nigde ne bih stigla”.

“Mudra devojka poljubi, ali ne voli; sluša, ali ne veruje, i ostavlja pre nego što je ostavljena”.

“Ne znam ko je izmislio visoke potpetice, ali sve žene mu mnogo duguju”.

“Imam previše fantazija da bih bila domaćica. Mislim da sam zapravo ja fantazija”.

---

Pet saveta ženama:

1. Nikud bez savršene frizure!
2. Istakni struk i slavi svoju ženstvenost.
3. Glumi samopouzdanje sve dok ga ne stekneš.
4. Obrve su najvažniji deo lica!
5. Pronađi parfem koji ti odgovara i pretvori ga u svoj zaštitini znak. (“Spavam gola, s kapljicom Chanela 5 na koži”)

---

Pripremila: Vukašinov Jelena

Haos se vraća

Nakon nekoliko pokušaja da se Haos oživi, da nekoliko listova sa tekstovima koje su pisali učenici držimo u rukama, u novembru 2015. godine okupili smo se i napravili sajt.
Videćemo kakva sudbina nas čeka, a do tada: iskopavamo stare tekstove, pisane u periodu oživljavanja redakcije.

---

U Gimnaziji je nekada postojao časopis ,,Haos”. On ne izlazi već neko vreme. Međutim, učenici gimnazije su na svoju inicijativu organizovali i formirali novi časopis, a mi smo o tome razgovarali sa prof. Ljiljanom Aleksić, bivšom urednicom ,,Haosa”.

 

• Zašto je ,,Haos’’ nestao? –Svaki školski list do sada je imao takvu istoriju. List postoji dok neko ima inicijativu i entuzijazam. Uvek ti uzleti traju, nekad češće, nekad ređe, ali godinama, pa utihnu aktivnosti. To se, nažalost, desilo i sada.

• Kako je funkcionisalo uredništvo? –Uvek je postojalo jako jezgro koje se sastojalo od nekoliko motivisanih učenika i profesora mentora. Dobra organizacija, podela poslova, odabir materijala i maksimalna angažovanost.

• Šta je bio Vaš posao kao posao glavnog urednika? -Na naslovnoj strani sam imala rubriku ,,Glavni urednik bira za vas’’. Moj izbor su uvek bili citati iz književnosti, a trudila sam se da budu edukativni, inspirativni i optimistični. Nadzirala sam sve aktivnosti i savetovala.

• Kako su izgledale rasprave o tome koja priča će ući u naredni broj? –Prvo smo formirali redovne rubrike. Znalo se ko je za šta zadužen. Učenici su sami predlagali i birali. Originalnost i kvalitet su imali prioritet.

• Da li se dešavalo da neko izađe iz redakcije ,,Haosa”? –Redovni odlasci su bili kada ode IV godina. Na vreme smo uključivali mlađe učenike. Važno je da budu uključene sve godine.

• Da li je Vaša reč uvek bila poslednja? –Učenici su imali autonomiju, ali sam bila isključiva ako zaključim da nešto nikako ne može da se objavi.

• Zašto ste baš Vi bili glavni urednik? –Bila sam u redakciji lista ,,Ne” u istoj ovoj gimnaziji, kao učenik, pa sam rado prihvatila taj zadatak kao profesor.

• Šta Vas je motivisalo da nastavite da vodite časopis u kriznim momentima i onda kada nije bilo ideja za nove priče? –Ja sam bila urednik prvih pet brojeva. U njima je sve vrvelo od kvalitetnih priloga. Neki su morali da sačekaju sledeći broj da bi bili objavljeni. U jednom trenutku sam odlučila da štafetu predam profesorki srpskog jezika.

• Koje su rubrike postojale? –U školskoj biblioteci postoje stari brojevi, možete ih proučiti. Neke od tema su: ,,Glavni urednik bira za vas homo poeticus”, intervjui sa profesorima i učenicima, đačka radionica (pesme, priče, ilustracije), horoskop, ,,Biseri iz učionice”.

• Kako su učenici reagovali na časopis? –Uvek je bila velika radost u školi kada izađe novi broj. Svi su ga kupovali.

• Koje su još vannastavne aktivnosti tad postojale? –Hor, orkestar, sekcije za sve predmete, rad u Crvenom krstu.

• Jeste li Vi bili u još nekoj sekciji pored ,,Haosa”? –Vodila sam nekoliko godina sekciju za engleski jezik. Gledali smo filmove bez titla, pravili kolaže od engelskih novina, čitali britansku štampu.

• Kakve su razlike između učenika Gimnazije nekada i sada? –Ranije su učenici više poštovali školu kao instituciju. Danas je sve previše opušteno.

• Najlepše uspomene kao učenika Gimnazije? –Turbulentan period. Prvi zanosi, prve ljubavi, prvi osećaj da je čitav svet tvoj. Rađanje prijateljstava za čitav život. Ekskuzije. Sloboda.

• Da li je, po Vašem mišljenju, trenutno bolje ili lošije nego tada? –Drugačije, svakako.

• Šta bi trebalo da se promeni kako bi nastava i odnos učenika i profesora postali bolji? –To je začaran krug. Kad učenici marljivo rade i poštuju zahteve profesora i programa, profesore to stimuliše da budu efikasniji i predaniji nastavi.

• Šta mislite o tome što smo za ime novog časopisa izabrali baš ,,Haos – nova generacija”? –Odlična ideja. Na tradiciju školskog časopisa stavljate svoj pečat i obeležavate novu epohu. Bravo!

• Vaša poruka za gimanzijalce? –U vašem uzrastu ne možete da budete na boljem mestu od Gimnazije. Ne otaljavajte obaveze, nego usrćite na njih. Znanja koja ovde stičete i informacije koje ovde čujete su vaša baza za buduće studentske dane i čitav život. Radujte se dolasku u školu! Ovo doba će proleteti.

 

– kaže profesorka Ljiljana, a mi ćemo se truditi da ,,Haos – nova generacija“ bude uvek u toku i uvek pun novih tema koje zanimaju gimnazijalce i njihove profesore, učeći na iskustvu svojih prethodnika!

pišu: Tamara Grgić i Vladimir Tomašević

Zaludnost življenja

Svakoga dana merim uglove sobe tišinom. Ona suviše jako odzvanja u mom umu. Svake večeri čupam dlake sa lica. Želim da moje lice bude meko i čisto. Pijem svoj čaj od belog jasmina redovno u tri po podne. Umaram se od gledanja istog dnevnog programa televizije. Ponekad, znaš, pomislim da mi je sudbina odredila da budem pilot. Sve bih dao da sam pilot.

Zarumeni se vekna hleba tačno u podne,  i zamiriše ruzmarin, onako resko, kao kad te pogodi omiljena melodija. Pekarski život je težak. Uvek isto obrćeš, uvek isto prosipaš, uvek isto mešaš, mada, svaki isti put sve bolje miriše.

Zamor me hvata od posla, nemam o čemu da mislim. Lutam ulicama, istim ulicama, istog grada. Dok si u kući, osećaš mir, blagostanje, bezazlenost. Pijem kafu sa besmislom. Ali šta me briga, dobro se družimo!

Verovali ili ne, veoma volim kišne dane. Zamislim da sam kiša i da padam u dvanaest delova. Svakog meseca jednako. Taman da svakog meseca imam dovoljnu količinu samodovoljnosti koja me umiruje. Život mi je pomogao u mnogo čemu, recimo, da njega nemam, mislio bih da ne postoji nešto korisnije da u životu radim. Zar zvučim zbunjujuće? Život je moj drug i za mene su  živeti i družiti se sinonimi. Moja tetka misli da sam beskoristan. Ja bih voleo da je ubedim da neko mora i to da bude. Jer, inače, što da stvaraš smisao tamo gde je on suvišan?

Samo zbog laka za nokte bih voleo da imam ženske prste. Taj estetski doživljaj boje na prefinjenim prstima, verovatno bi me izmestio iz ciklusa obmane koju mi svakodnevnica stvara. Ali ne, nemam ženske prste, malo sam tužan, često ne znam šta bih sa sobom, ali zaludan?

To ne, nikako.

---

piše: Dragana Nedeljkov

Pogled

Sasvim normalna stvar, koja ponekad može izazvati sasvim nenormalna osećanja. Stvar koja može trajati pola sekunde ili pola veka. Stvar koja se vremenom može promeniti, nekada biti puna ljubavi, a onda posle puna mržnje. U početku može da ne znači ništa, ali posle može da bude najvažnija stvar na svetu; a može i ostati konstantna i bezvezna radnja koju obavljamo čisto kako bi naš mozak registrovao okolni svet. Malo dete koje sve posmatra na drugačiji, optimističniji način, puno radoznalosti i nestrpljenja da vidi šta ga očekuje; ili ona baka kojoj ste ustupili mesto u autobusu, čije ste oči napunili suzama radosnicama i vratili nadu u bolje sutra. Onaj čovek koji vas je gledao sa strane zato što ste izašli u majici kratkih rukava za vreme jesenjeg pljuska. One tinejdžerke koje vas ljubomorno posmatraju zato što uživate u društvu svojih prijatelja i nije Vas briga šta i ko misli o vama.

“I Origin” 2014

Ali, ubedljivo najupečatljivi su: pogled koji vam da draga osoba kada je razočarate i pogled koji vam uputi neko kada ga obradujete ili usrećite. Kod prvog slučaja te oči pokazuju gubitak nade, tugu, pomalo besa, ponekad čak i stid, jer su očekivali više, a ostali kratkih ruku. Drugi pogled je nešto najbolje što iko može da vam uputi, osećate se kao da ste osvojili deo sveta i barem na taj jedan trenutak zaboravite sve svoje brige i probleme i uživate u sreći i harmoniji. Najsrećnije osobe na svetu su one koje čine ljude srećnim svakodnevno i imaju priliku da uživaju čineći druge i sebe srećnim.

Pogled – radnja koja može trajati pola sekunde ili pola veka.

piše: Julijana Radošević

Molekuli

Ivan Tokin je savremeni srpski pisac. Rođen je 1971. godine u Beogradu. Radio je kao konobar, šanker, programer, prodavac čokolade, web dizajner, revizor računovodstvenih izveštaja, IT konsultant, fizički radnik, pomoćnik zidara i kopirajter. 2015. objavio je svoj prvi roman Najnormalniji čovek na svetu i Molekule, zbirku priča objavljivanih od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljivanih priča.

http://www.naslovi.net

Jedna od njegovih priča iz Molekula je Crni pas, pokisao, u ponoć, zove se Dok Holidej i kaže.

---

Crni pas, pokisao, u ponoć, zove se Dok Holidej i kaže :

Dok prolazite, znam sve o svakom od vas, samo kad vas pogledam.
Dok prolazim, ulicama i putevima, prolazima i podrumima, tražeći ostatke s vaših stolova, znam šta mislite o tome što ne znam kad ći sledeći put da jedem i spavam.
Dok mi zavidite, što ništa ne moram I što sve mogu, što uzmem sve što hoću a hoću sve što vidim, i što sam slobodan na načine o kojima samo možete da sanjate.
Dok se otimam za svaki sat života, s kolima kojima me jurite i mrežama kojima me hvatate, iz svojih toplih stanova i stabilnih veza, drago mi je, kako mi je samo drago što nisam jedan od vas.

---

Ono što nam Tokin nudi kroz svoje priče jesu svakodnevica i čovekovo uklapanje sa njom. U njima nam svoje likove, baš kao i u svom romanu Najnormalniji čovek na svetu, predstavlja kao najnormalnije ljude prožete svakodnevnim ritualima, koji su suočeni sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo ovde i sada.

http://www.b92.net

Obe knjige su izdate od strane izdavačke kuće Samizdat i mogu se naći u Laguni i Delfi knjižarama.

piše: Marija Todorović