PAFF žurka za početak školske godine

Treći Pančevo Film Festival od 7. do 11. septembra i ove godine otvara prostor za avangardni film i ostvarenja koja nemaju prostor na drugim festivalima.
Besplatni muzički, filmski i edukativni programi, projekcije na nekoliko lokacija u gradu, koncerti i žurke.
Promotivna žurka održaće se baš za početak školske godine, prvog septembra, u klubu Zaokret u Beogradu. Veče počinje u 20 časova, a muziku (disco obscuro) će puštati Ivančići.

Pančevački filmski festival (PAFF) je internacionalni takmičarski festival dugometražnog i kratkog filma koji se održava u Pančevu, jednom od industrijskih centara Srbije.

Želja je da bude kulturna manifestaciju koja će obogatiti život građana Pančeva, okoline i regiona, i da utiče na stvaranje platforme za jedan drugačiji vid filmskog izraza i komunikacije. Žele da, takođe, inicraju i utiču na formiranje i stvaranje nove filmske publike, na one buduće filmadžije i filmofile. Na one koji će, na festivalu, po prvi put imati priliku da vide drugačiju vrstu kinematografije, na drugačiji način – u bioskopu – a da, pritom, imaju priliku da od samih autora čuju i nauče kako, zašto i na koji način se filmovi prave, čitaju, gledaju i vole.

Detaljan program festival možete pogledati na: http://www.pancevofilmfestival.com/Satnica%20PAFF%202016.pdf

Vredno posetiti!

JJ

Vajfertova ruta

U subotu, 4. juna, u okviru manifestacije ,,Dani Vajferta”, održana je Vajfertova turistička ruta.
Obilazak je organizovala Turistička organizacija Pančeva, koja je organiyator i cele manifestacije. Svako ko je išao na rutu, mogao se upoznati sa jednim delom istorije našeg grada. Pored turističkog vodiča, sa nama je bio i glumac u ulozi Đorđa Vajferta, obučen u belo odelo, predstavljajući duh njegove pivare i svog uspeha. Ruta je počela u 11 časova.
Prva lokacija koju smo mogli posetiti bila je, naravno, kuća našeg velikana, Đorđa Vajferta. Mesto gde je sve počelo, 15. juna 1850. Odmah pored kuće nalazi se najstarija sačuvana pivara u ovom delu Evrope, čuvena Vajfertova pivara. Ona je takođe i prvi industrijski objekat na našim prostorima. Ova pivara je pre porodice Vajfert imala mnogo vlasnika, ali niko od njih nije bio toliko značajan. Dolazi u ruke Vajfertovih 1847. godine. Preživela je dva svetska rata, a radila do 1977. godine. 1991. godine dobija status kulturnog dobra.

Nakon toga prošetali smo do Galerije savremene umetnosti, koja se nalazi u rodnoj kući Olge Smederevac, Vajfertove prijateljice. Galerija je od nedavno na tom mestu, za spomen Olgi, koja je veoma vrednovala i borila se za umetnost. Upravo na tom mestu su se okupljali najobrazovaniji ljudi tog vremena. Među njima su bili i istaknuti umetnici. Olga je lično u toj kući Đorđu čestitala dodelu Ordena Legije časti.

A šta je umetnost bez malo slikarstva? Baš zbog toga smo se uputili u Narodni muzej Pančeva. Tu su nas čekala dela našeg cenjenog umetnika i Đorđevog velikog prijatelja, Uroša Predića, po kome je Pančevačka gimnazija dobila ime. Uroš je i sam pohađao Gimnaziju, kao i mnogi drugi velikani našeg grada. Pored njegovih dela, tu se nalazi i legat porodice Aleksić-Smederevac.
Na autobuskoj stanici čekao je autobus koji nas je odvezao do Preobraženske crkve. Tu se nalazi poznati ikonostas koji je naslikao, ko drugi do Uroš Predić. Crkva je ispunjena njegovim radovima, koji prikazuju scene iz četiri jevanđelja. On je i sam dosta znao o hrišćanskoj veri, pošto mu je otac bio sveštenik. To mu je dosta pomoglo u realizaciji ovih radova.
Na putu do Crkve Svete Ane prošli smo pored Slavine, gde su Vajfertovi 1891. godine prebacili podrume za smeštaj piva. To je bilo neophodno jer su tada postojali problemi sa izlivanjem reke Tamiš, uz čiju obalu sa nalazi Pivara. Na Slavini je 1916. izgrađena i fabrika za pravljenje veštačkog leda, koja je radila do 1970. Crkva Svete Ane je zadužbina Đorđa i Marije Vajfert, povodom 50 godina braka. Ime je odabrao Đorđe, po svetiteljki po kojoj je njegova majka dobila ime. Crkva je 2000. godine dobila status spomenika. Na žalost, 70-ih godina prošlog veka pokradena je. Nestao je ikonostas koji je danas zamenjen kopijom, dok se original smatra uništenim. Danas se u njoj vrše službe i koncerti duhovne muzike.
Ruta se završila na Rimokatoličkom groblju, gde se nalazi grobnica porodice Vajfert. Đorđe je tu sahranjen 15. januara 1937. godine. Njegova sahrana je predstavljala veliki medijski događaj. Mnogi ljudi došli su da ga isprate i da se pozdrave sa tim velikim čovekom koji je promenio istoriju ovog grada. Njegova dela se i danas veoma cene, a od prošle godine se organizuje manifestacija pod nazivom ,,Dani Vajferta”.
Možete nam se pridružiti 10. i 11. juna na Trgu Đorđa Vajferta, gde ćete se moći družiti i uživati u pivu i pivskim pecivima.

piše: Sara Kureljušić

Još jedan pogled na Uroša Predića

U okviru manifestacije „Dani Vajferta“, 30. maja u Narodnom muzeju svečeno je otvorena izložba slika Uroša Predića, našeg cenjenog slikara i velikog čoveka.

Izložba je bila veoma posećena i primećena od stane Pančevaca, uz opuštenu atmosferu i dobru organizaciju. Ko je posetio izložbu mogao je da uživa u izvedbi mladog glumca, u liku Uroša Predića, i naravno da uživa u slikama ko je su bile izložene.

Opus Uroša Prediča obeležen je brojnim portretima kao i delima religiozne tematike – ikona i ikonostasa. Dok se pejzaž javljao kao izuzetak i intimna preokupacija. Kada je u pitanju deo opusa nastao u Pančevu, može se reći da je na prvom mestu zbirka crteža iz nacrtne geometrije i još nekoliko skica, sačuvanih u pančevačkoj Gimnaziji „Uroš Predić“, nastalih za vreme umetnikovog školovanja u toj ustanovi.
Ako ste ipak propustiliotvaranje ove izložbe, koja traje do 12. juna, dođite na izložbu „U kući Olge Smederevac“ koja će biti otvorena 6. juna u 19 ćasova.
I naravno posetite manifestaciju „Dani Vajferta“ koja se održava 10. i 11. juna, i saznajte ko je sve živeo i stvarao u našem prelepom, ali pomalo zaboravljenom, gradu.
piše: Sofija Krstić

PAŽNJA: „Ne budi vrsta koja ugrožava“

Još jednom su gimnazijalci zajedno sa svojim profesorima pokazali nivo kreativnosti i dobre volje, ali pre svega želje da 22. aprila obeleže „Dan planete Zemlje“. Naime, cela organizacija nosila je naslov „Ne budi vrsta koja ugrožava“, a dešavanja su se odigravala na trgu kod dva bela medveda, i u dvorani Apolo.

„Mislim da je ovo veoma korisno za očuvanje životne sredine našeg grada jer smo skupili puno flaša i limenki koje bi se inače bacile na otpad, a ne reciklirale. Rado sam prihvatila učešće u ovom ekološkom programu koji spaja lepo i korisno. Drago mi je što smo mi prvaci došli u velikom broju, ali i zato što su nam se pridružili i stariji učenici kao organizatori ali i kao naša značajna podrška.“

Učenica Magdalena Vranić I-6

Gimnazija „Uroš Predić“ je zajedno sa eko-sekcijom „Gimzeleni“, Kancelarijom za mlade grada Pančeva, Domom omladine, ali i mnogim volonterskim organizacijama pomogla da i ove godine 22.april poprimi na značaju, kao i da u ljudima izazove želju za očuvanjem planete Zemlje. Jedna od aktivnosti bila je posvećena najmlađima. Na štandovima kod dva bela medveda našle su se puzle i bojanke aktivista Crvenog krsta kojima su se mališani rado posvetili. Pravljeni su različiti i interesantni predmeti, muzički instrumenti  i rekviziti od reciklažnog materijala koji su se kasnije koristili za slikanje u Foto-kabini u Dvorani Apolo što je izazvalo veliko interesovanje.

Nakon svega toga, Pančevci su imali mogućnost da prisustvuju promocijama Crvenog krsta, Kompas-a, Žmig-a, Pokreta Gorana i centra volontera Pančeva, Regionalnog volonterskog centra, Udruženja „Suncokret“ iz Omoljice, Udruženja „Na pola puta“, Udruženja „Connecting“ i još mnogih drugih.

Vrhunac atmosfere donela je eko-karaoke žurka kojoj su se rado priključili đaci , ali su i profesori na delu pokazali da su mašta i kreativnost nekad bitniji od znanja.

„Bilo je jako zanimljivo i veoma napeto pošto sam morao da pevam pesmu svetske grupe. Imao sam dva nastupa i oba su prošla primećeno. Mislim da je ovo jako bitno za očuvanje grada i za mlade takođe. Mislim da je važno da profesori učestvuju u ovim akcijama da bi poboljšali svoje odnose sa učenicima. Nadam se da će čitaoci ovog članka shvatiti važnost očuvanja okoline.“

Učenik Marko Kukić I-6

Jedna od činjenica da je ovo samo još jedan u nizu uspeha gimnazijalaca jeste broj sakupljenih plastičnih flaša, čepova i limenki koje su zamenile ulaznice.
Cilj ove akcije jeste da u svima nama probudi potrebu za očuvanjem planete, ali i za dobrom atmosferom koja pokreće sve nas.

Priključi se i ti i ne budi vrsta koja ugrožava poručuju nam gimnazijalci.
piše: Marija Stanojević

Beldocs 2016 – Festival dokumentarnog filma

Projekcijom domaćeg filma U potrazi za snom Mladena Mitrovića, 12. maja u Velikoj dvorani Sava centra počinje 9. Beldocs, festival najboljih dokumentarnih filmova iz čitavog sveta, koji će do 18. maja predstaviti više nego intrigantna ostvarenja.

Priča filma kome je pripala čast da otvori Beldocs, uz koju se publika smeje i plače u isto vreme, postavlja pitanje: Koliko daleko bi svako od nas otišao u potrazi za snom? Film je realizovala producentska kuća Fabrika snova iz Beograda u saradnji sa bosanskohercegovačkim i hrvatskim koproducentima, Balkan Art Centar iz Sarajeva i Factum iz Zagreba, uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, a UNESCO ga je podržao prepoznavši ga kao jedan od svojih milenijumskih projekata. U potrazi za snom sniman je u 12 zemalja.

Beldocs zatvara najnoviji film Majkla Mura Koga sledećeg napasti? 18. maja, koji nakon premijere u Torontu, te prikazivanja u Kanadi, Njujorku, Čikagu, Berlinu, Luksemburgu, Filadelfiji i Novom Zelandu, stiže i pred beogradsku publiku. Kontroverzni Oskarovac provokativan je kao i uvek, i to u urnebesnoj komediji u kojoj ne preza ni od čega, kako bi odgonetnuo šta je zapravo potrebno da Amerika ponovo bude velika! Mur tako objašnjava Pentagonu gde bi trebalo da se dogodi sledeća invazija i sprema upravo jednu novu u ime Amerike…

U devetoj godini postojanja, festival Beldocs donosi mnoge novine. Najpre, mesta održavanja proširena su za nekoliko dvorana. Nakon otvaranja koje će sada već tradicionalno biti u Sava centru, festival se nastavlja u Domu omladine Beograda, Dvorani kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj Kinoteci, zatim u bioskopu Fontana i prvi put u Budvi u renoviranom Cadmus Cineplex bioskopu, čime Beldocs ove godine probija granice svog delovanja.

Filmovi su raspoređeni u nekoliko kategorija od kojih su dve zadržale svoj takmičarski karakter. Naravno u pitanju su Međunarodni i Srpski takmičarski program, a prvi put ove godine, u domaćoj selekciji biće, pored Gran prija za najbolji film, dodeljene i dve strukovne nagrade – za najbolju montažu i najbolju kameru u dokumentarnom filmu.

Selektor Međunarodnog programa, kao i omaž programa posvećenog čuvenom dokumentaristi Robertu Flaertiju je Greg Di Kjur, filmski teoretičar i autor, dok domaću selekciju potpisuje Darko Lungulov, filmski režiser.

Detaljnije o festivalu požete pročitati na linku, dok detaljan program možete pronaći ovde.

izvor: Beldocs

J.J.

“Ne budi vrsta koja ugrožava”

Eko-sekcija „Gimzeleni“ Gimnazije „Uroš Predić“ Pančevo, Kancelarija za mlade grada Pančeva i Dom omladine Pančevo ove godine zajedno sa brojnim pančevačkim organizacijama civilnog društva i volonterima/kama, obeležavaju Dan planete Zemlje u Pančevu

Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje (Earth Day) obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta, u cilju skretanja pažnje građanima na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica po životnu sredinu.
Cilj obeležavanja tog datuma je upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Ovaj značajan datum se obeležava kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živi i tako smanjila negativan uticaj na životnu sredinu (www.earthday.org).

Eko-sekcija „Gimzeleni“ Gimnazije „Uroš Predić“ Pančevo, Kancelarija za mlade grada Pančeva i Dom omladine Pančevo ove godine zajedno sa brojnim pančevačkim organizacijama civilnog društva i volonterima/kama, obeležavaju Dan planete Zemlje u Pančevu.

Tim povodom osmišljene su razne aktivnosti.
fb događaj za detaljniju agendu: link

U međuvremenu, pozivamo te da se priključiš FB akciji, na sledeći način:
– FOTOGRAFIŠI SE SA PORUKOM koju želiš da uputiš ostatku sveta povodom Dana planete Zemlje,
– Fotku POSTUJ javno (public) na Fejsbuk i u opisu napiši #danplanetezemljepancevo,
– POJAVI SE 22. aprila na jednoj od lokacija proslave Dana planete Zemlje u Pančevu i pokupi bedž koji će te sačekati.

Od svih postovanih fotografija biće napravljen promo GIF i stop moušn video.

Učestvuj, NE BUDI VRSTA KOJA UGROŽAVA!

JJ

“Srednjoškolci za srednjoškolce” po šesti put

Uija srednjoškolaca Srbije već šestu godinu uspešno organizuje projekat SzS, koji će se ove godine održati 22. aprila.

U realizaciji projekta je do sada učestvovalo više od 30 gradova i opština u Srbiji, 8000 srednjoškolaca, 1600 preduzeća i finansirano je preko 70 projekata učeničkih parlamenata. BUDI I TI DEO!

SzS je baziran na konceptu “Social Day” projekta koji se godinama unazad održava u zemljama Evrope, koji se zasniva na srednjoškolskom aktivizmu i društveno odgovornom poslovanju preduzeća. SzS je samoodrživi projekat osmišljen u cilju prikupljanja finansijskih sredstava kako bi se poboljšalo stanje srednjih škola širom Srbije.

Svaka škola, preduzeće, institucija i pojedinac koji podrži ovaj projekat podstiče učenike/ce na sticanju radnog iskustva i time dobiju mogućnost da doprinesu poboljšanju svoje škole.

Novac se donira u prvi srednjoškolski fond koji je osnovala UNSS.

Drugi deo akcije podrazumeva da zainteresovani učenički parlamenti konkurišu sa svojim projektima od kojih će izabrani biti finansirani iz fonda.

Više o samom projektu na linku: www.srednjoskolci.org.rs/szs

Magično veče u Apolu

 

Luka Ivanović i David Kolaković su u petak 25. Marta su u dvorani ’’Apolo’’ Doma omladine napravili  haos i pokazali brojnoj publici šta je to magija i kako funkcionišu neki od trikova. Pored umeća u magiji uspeli su i da veče upotpune dobrom šalom i odličnom pričom i komunikacijom sa publikom. Talentovani i vešti mađioničari priredili su Pančevu veče koje neće skoro zaboraviti.

Luka i David su nam predstavili svoju verziju  takozvane ’’ulične magije’’ koja se dešava uživo i za koju nisu potrebni nikakvi posebni rekviziti.

Imala sam priliku da porazgovaram, i postavim nekoliko  pitanja ovim magičnim umetnicima. 🙂

Kada i kako ste počeli da se interesujete za magiju i trikove?

Luka: Pre oko dve godine spontano sam se zainteresovao za magiju.Počeo sam od najjednostavnijih trikova da bih potom prešao na one zahtevnije i naprednije.

Kako si došao do naprednijih?

Luka: Svakodnevnom vežbom i naravno praksom.Pokazivao sam mnogim ljudima trikove i na taj način sam napredovao i naučio da komuniciram sa ljudima.

David: Luka me je zainteresovao za magiju pokazavši mi jedan trik koji nisam razumeo.Moja zainteresovanost je proizašla iz ljudske znatiželje, težnje da se objasni i sazna ono što nam je nepoznato.

Sa čime u životu bi mogao da po povežeš magiju?

Luka: Sa filmom, zato što je osnova i jednog i drugog iluzija.I magijom i filmom mi pričamo neku priču, i jedno i drugo su velike iluzije stvarnosti.

Luka i David dele interesovanja, pored magije obojica se bave i filmom.

Kako ti je magija promenila svakodnevni život i da li možeš da je koristiš u njemu?

Luka: Naučio sam kako ljudski mozak funkcioniše, kako opaža stvari i na koji način se njime manipuliše.U svakom trenutku mogu da uradim neki trik, nije bitno sa čim.

S obzirom da ovo nije tvoja prva mađioničarska predstava na koji način su ljudi uticali na tvoj dalji rad i da li su uopšte?

Luka: Više ljudi je čulo čime se bavim i interesovalo se za moj rad i upravo me je to i motivisalo da nastavim dalje da se bavim magijom i trikovima.

Nadamo se da će Luka i David imati puno uspeha u budućem radu, i da će nam priređivati jos mnogo ovakvih večeri! A do tada, pogledajte Lukine ulične nastupe 🙂

piše: Vladana Plavšić

„Ne ŽMIGaj na diskriminaciju!“

Ženska mirovna grupa – Pančevo vas poziva da učestvujete na radionicama „Ne ŽMIGaj na diskriminaciju!“
Projekat se realizuje u partnerstvu sa Gimnazijom Uroš Predić, KZM Pančevo, a su/finansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Ako želite da saznate:
➨ Šta su to stereotipi i predrasude i čija prava su ljudska prava?
➨ Sa kojom vrstom nasilja se mladi susreću u svakodnevnom životu?
➨ Zašto je različitost vrednost?
➨ Koja prava su ženka prava? Da li svakog trena sva prava ima i žena?
Prijavite se na radionice!

KAKO SE PRIJAVITI?
Ukoliko želite više da se informišete i razgovarate o navedenim temama, učestvujete na radionicama kroz diskusiju, zabavu i nova prijateljstva, prijavite se na radionice:
Pošaljite vašu prijavu na mail adresu zmig.pancevo@gmail.com, ili poruku na FB – ŽMIG Ženska mirovna grupa – Pančevo.
Prijava treba da sadrži:
Ime i prezime, mesto, školu, godište, kontakt broj i mail adresu, kao i odgovor na pitanje Zašto želite da prisustvujete radionicama, koja je vaša motivacija?

♀♂ Radionice su namenjene svim devojkama i mladićima od 15 – 25 godina.
Radionice će se održavati četvrtkom u Domu Omladine Pančevo.
Prijave traju do 23. marta 2016. godine

Za više informacija, pišite na mail zmig.pancevo@gmail.com

---

J.J.

 

Mislite na planetu na kojoj živite i na energiju koju koristite!

Pozivamo sve građane da u subotu 19. marta u svojim domovima ugase nepotrebna svetla i električne uređaje makar na jedan sat.

Osmi put u Srbiji, a deseti put u svetu WWF – Svetski fond za prirodu, organizuje akciju Sat za našu planetu. Cilj akcije je da se skrene pažnja na efekte klimatske promene i podstaknu ljudi da ne rasipaju električnu energiju.
U subotu 19. marta 2016. godine u 20.30 časova u domovima, školama i poslovnim zgradama, na znamenitim građevinama i spomenicima širom planete, biće isključena svetla na jedan sat – „Sat za našu planetu”.

Ovo je globalna kampanja u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju snažnu poruku da je moguće nešto preduzeti, po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo (više informacija na wwf.rs).

Od nastanka 2007. godine u Sidneju, ova inicijativa je postala globalni pokret u koji se prošle godine uključilo preko 2 milijarde ljudi iz preko 7000 gradova iz 172 zemlje sveta. U Srbiji se 2015. godine ovoj svetskoj akciji pridružio 91 grad i opština, 172 škole i 110 organizacija civilnog društva.
Naša škola se takođe priključila akciji.
piše: J.J.